Концептуално интелектуална уметност Слободана Амановића зарања у вишеслојност живота и историју људске цивилизације. На наративан начин уметник открива своју поетску визију света, где са непогрешивим инстиктом рођеног сликара на симболичан начин казује упечатљиве жанр сцене.
Стваралац у себи носи перо као печат, симбол постојане пролазности. Понесен лакоћом као дашак на ветру оставља иза себе перо по коме је препознатљив. Ношен сновима завлачи се кроз разне менталне сфере, где снагом свог духа ствара концептуални ход са интерполираним пером.
Језиком иконографског света ствара рафиниране цртеже користећи цитате из историје уметности, књижевности и науке... интерактивно нас враћа у стварни свет кроз перо. Његови праоблици, разни знаковни елементи, симболи, идеограми и тотеми старих цивилизација кореспондирају са савременим временом.
Доживљај кроз минијатуре води нас у свет минуциозног цртежа са виртуозним потезима.
Мirjana Savić, istoričar umetnosti
povodom otvaranja izložbe Minijature u Beogradu 26.12.2008, u galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda
Poput većine slikara i Slobodana Amanovića motiviše i na stvaralaštvo pokreće ljubav, najčešće prema zavičaju i zavičajnom krajoliku.
Sve što je tada kao slikar uradio, ponet lepotom rodnog kraja i njegove kamene pučine, opčinjen plavetnilom zapenušanih slapova Krčića i na njima živopisnih vodenica (mlinica) ili napuštenih kućišta, zatim Krke i Zrmanje, vrletnih predela iznad Benkovca, pitomine Ravnih Kotara, ulica Knina i tako redom, ekspresionistički silovito, u jednoj kolorističkoj orkestraciji plave, crvene, sive, sa akcentima zelene i bele, predstavljaće čvrste temelje njegovog potonjeg, dve decenije dugog i plodnog slikarskog delovanja.
...Većinu njegovog likovnog opusa predstavljaju dela nastala po diktatu jedne lirske naravi, rukom koju pokreće izvorno stvaralačko uzbuđenje i uvek iskrene emocije...
Nikola Kusovac, istoričar umetnosti
povodom otvaranja izložbe Bela sloboda plavog kruga u galeriji Progres, 17. januara 2002
Kamen, neprolazan i inspirativan. Kamen, kuća, dom, rodno mesto, ognjište. Sve okamenjeno uspomenama. Enterijer dvorišta, kuće – obeležje jedne porodice i vremena koje je tu negde izgubljeno, a koje u srcu nose samo oni koje dotakne zub vremena, kao pečat, vihor rata i prolaznost plavetnila gde poput sna sa nostalgijom sećaju se maslina, koštele, marina, barki, tihe uvale i pristaništa. Izgubljene priče još utkane u neke daleke i snene oči (Ognjište pisca, Kamene kuće u Dalmaciji, Podinarju.
Kao prolećni miris rasprši se ekspresivni pejsaž, krajolik pred nama i zapahne nas svežinom Gročanska ulica u Beogradu, Kod Cvetkove pijace. Tu je i snažna belina jednog jutra i Zemun pod snegom. Sve je plavo kroz vreme koje kao reka teče i sećanje kao let leptira, kao talas mora. Sve izmiče i nestaje, samo ostaju snovi, uspomene i emocija transponovana na platnu kroz boju, zvučan kolorit, energičan pastozan potez (Budva, Stoliv, Prčanj, Poseljane, Bura u Golubiću, Ribarska magaza. Nature morte sa Jastogom i škampima.)
Slikarstvo Slobodana Amanovića je oda prirodi, životu, moru, Suncu i lepoti.
Mirjana Savić, istoričar umetnosti
povodom otvaranja izložbe U plavom kroz vreme u Beogradu 12.08.2008. u galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda
